Slike karakal mačke ste bar jednom videli na internetu, poznate društvene mreže su preplavljene njihovim slikama i video klipovima.
Nije ni čudo, jer su prave, egzotične lepotice!
Divlje mačke karakal su vrsta mačaka srednje veličine, njihovo ime dolazi iz Turske “Kara kulak” što u prevodu znači Crne uši.
Velike crne uši sa šiljcima na vrhu su njihova najupečatljivija fizička karakteristika.
Pustinjski ris (kako su nekad nazivali ovu vrstu divljih mačaka) može da skoči i do tri metra u vis, što im daje ogromnu prednost u lovu nad drugim životinjama.
Sadržaj Teksta:
- Istorija karakal mačke
- Fizičke karakteristike karakal mačke
- Stanište Karakala
- Ishrana i način života
- Pripadaju ugroženoj vrsti životinja
Istorija karakal mačke
Opšte je poznato du su ljudi u Africi i Aziji pripitomljavali divlje mačke kako bi ih koristili za lov, bogati ljudi su na njihovim pijacama kupovali geparde koji su uvek imali najveću cenu, zbog svoje brzine i veštine u lovu. Dok su siromašni ljudi pripitomljavali karakal mačke koje su se odlično pokazale u lovu na fazane, divlje zečeve i sitnije antilope.
Karakal mačke nije bilo teško pripitomiti, po svojoj prirodi su dosta blage naravi u odnosu na ostale divlje životinje, zbog toga su ljudi i počeli da ih pripitomljavaju.
Fizičke karakteristike karakal mačke
Karakali su izuzeztno krupne mačke, iako spadaju u mačke srednje veličine.
Mužjaci ovih predivnih divljih mačaka mogu biti teški od 25 – 30 Kilograma a ženke od 15 – 20 Kilograma.
Oči su im krupne i mogu biti žute ili braon boje.
Krzno im je kratko i gusto, dok je na stomaku krzno malo svetlije i duže.
Kao što smo na početku teksta spomenuli njihov najupečatljiviji znak su uši, krase ih crni vrhovi koji vise kao neke crne rese, u divljini ove rese služe karakalima za kamufliranje u visokim travama.
Boja karakala varira od sive do crvene boje, crni karakal je izuzetno redak.
Kandže ove mačke se mogu produžiti više nego kod drugih divljih mačaka.
Ove divne mačke imaju malo glasova koje koriste, uglavnom je to režanje, međutim one proizvode i neobične zvukove, nešto poput ptica, ovakvo ispuštanje zvukova im pomaže u mamljenju ptica.
Stanište Karakala
Ove divlje mačke preferiraju suva staništa, međutim mogu se lako adaptirati i na drugačije krajeve, najveći deo njih živi u šumama Afrike, pustinjama i džunglama Indije i u stepama Azije.
Preko dana odmaraju u pećinama, dok kasno uveče ili rano ujutro love, nisu brze kao što je to gepard mada imaju sličan stil kretanja.
karakal mačke više love čekajući iz zasede, tek kada im se plen približi dovoljno blizu,tek tad kreću u akciju.
Ishrana i način života
Karakali imaju fenomenalan skok, što im pomaže da hvataju sitnije ptice, to je za njih lak plen. Tako da im se ishrana zasniva na pticama, divljim zečevima, sitnijim antilopama pa čak i lisicama.
Kada ulove veću pticu prvo je očerupaju pa tek onda jedu, dok sitnije primerke progutaju cele.
Karakali se takođe hrane glodarima, reptilima ponekad i zmijama otrovnicama. Ono što ove mačke ne smeju da jedu je svinjetina, ona kod njih izaziva aujeszkyjevu bolest, što može opasno ugroziti život.
Ove mačke mogu dugo izdržati bez vode, ako su velike suše karakali (Caracal Eng.) tečnost unose preko sveže trave a ponekad jedu i voće.
Majka karakalka nosi svoje mladunce oko 80 dana, uglavnom se rađaju od jednog mačeta do četiri.
Mladunci su dosta tamniji od odraslih mačaka, sa crvenim tačkama, koje tokom odrastanja izblede. Sa dva meseca života već prestaju da sisaju, a ostaju uz majku oko godinu dana.
Polnu zrelost karakal mačke stiču od 12. do 16. meseci starosti.
Životnih vek ovih maca je oko 19 godina.
Pripadaju ugroženoj vrsti životinja
Tačan broj karakala u svetu nije poznat ali u nekim delovima Azije i severne Afrike su postali prava retkost. Dok su u Namibiji i Južnoafričkoj Republici zabeležili porast ove vrste.
Smanjen broj populacije karakal mačaka u nekim delovima sveta je nastao iz dva osnovna problema, jedan je značajan gubitak prirodnog staništa a drugi je popularnost ovih mačaka, koja je dovela do toga da se crno tržište razvije.