Da li je mačja dlaka opasna po zdravlje čoveka? Razbijamo najčešće mitove

Mačja dlaka sama po sebi uglavnom nije opasna po zdravlje čoveka. Ako slučajno progutate jednu ili nekoliko dlaka, one se neće „zalepiti“ za organe niti početi da rastu u vašem telu.

Isto tako, priča da će obična mačja dlaka lako završiti duboko u plućima i tamo napraviti ozbiljan problem nije dobar opis onoga što se obično događa.

Ipak, postoje stvarne zdravstvene teme koje ljudi često pogrešno pripisuju samoj dlaci – pre svega alergija na mačke, a u određenim okolnostima i infekcije povezane sa kontaktom sa mačjim izmetom.

Zato ćemo razdvojiti mitove od stvarnih rizika.

Da li je mačja dlaka zaista opasna?

Za većinu zdravih ljudi, povremeni kontakt sa mačjom dlakom nije opasan.

Važno je, međutim, razlikovati tri stvari:

mačju dlaku – samu vlas krzna,

mačje alergene – proteine koji se nalaze prvenstveno u peruti, pljuvački i drugim izlučevinama i mogu završiti na krznu,

i

uzročnike infekcija i parazite – koji imaju svoje puteve prenosa i ne treba ih jednostavno svesti na „mačju dlaku“.

To je razlog zbog kojeg rečenica „mačja dlaka izaziva bolest“ može biti veoma zbunjujuća.

Sama dlaka često nije ono što predstavlja problem.

Šta ako progutate mačju dlaku?

Ako imate mačku, sasvim je moguće da ste nekada slučajno progutali poneku dlaku, a da toga niste ni bili svesni.

Jedna slučajno progutana mačja dlaka kod zdrave osobe obično nije razlog za zabrinutost.

Progutana dlaka prolazi kroz digestivni trakt zajedno sa drugim materijalom koji organizam ne može da svari i izbacuje se iz tela.

Ona neće početi da raste u želucu.

Neće se razmnožavati.

I neće se pretvoriti u „klupko dlaka“ kakvo mačke ponekad povrate nakon sopstvenog čišćenja.

Mačke svakodnevno progutaju mnogo sopstvene dlake dok se ližu, zbog čega kod njih mogu nastati kuglice dlake. Čovek nema takvu svakodnevnu naviku niti unosi približno istu količinu dlake.

Zato slučajno pronalaženje mačje dlake u hrani jeste neprijatno.

Ali nije razlog za paniku.

Postoje li simptomi progutane mačje dlake?

Kod slučajno progutane pojedinačne mačje dlake ne očekuju se posebni simptomi samo zato što je u pitanju mačja dlaka.

Možete je progutati, a da to uopšte ne primetite.

Ako se neposredno nakon što vam dlaka ili nešto drugo ode u usta pojave uporan kašalj, gušenje ili otežano disanje, to je druga situacija i zahteva odgovarajuću medicinsku procenu.

Tada problem nije specifično „otrovnost mačje dlake“, već mogućnost da je strani materijal krenuo prema disajnim putevima umesto prema jednjaku.

Ako imate ozbiljno otežano disanje ili gušenje, tražite hitnu medicinsku pomoć.

Može li mačja dlaka završiti u plućima?

Ovo je jedan od najčešćih strahova vezanih za mačke.

Kada dišemo, nos i disajni putevi imaju mehanizme kojima filtriraju i uklanjaju čestice iz udahnutog vazduha. Kašalj je takođe jedan od zaštitnih refleksa disajnog sistema.

Zbog toga nije realno zamišljati da svaka mačja dlaka koju udahnemo jednostavno putuje duboko u pluća i tamo ostaje.

Aspiracija stranog tela jeste medicinski moguća, ali to nije isto što i tvrdnja da život sa mačkom dovodi do nakupljanja mačjih dlaka u plućima.

Ono što kod ljudi osetljivih na mačke zaista može izazvati respiratorne probleme jesu sitni alergeni koji mogu biti prisutni u vazduhu.

Zato osoba može početi da kija, kašlje ili ima druge respiratorne simptome u prostoru u kojem boravi mačka – ali uzrok ne mora biti fizička dlaka zaglavljena u plućima.

Može li mačja dlaka izazvati bolest?

Sama dlaka nije uzročnik bolesti.

Ali može da bude nosač materijala iz okoline, uključujući alergene. Nacionalni institut za nauke o zdravlju životne sredine (NIEHS) objašnjava da je krzno zapravo nosač alergena, dok se alergeni mačaka nalaze, između ostalog, u pljuvački i peruti.

Mačka se liže, pljuvačka dospeva na krzno, a zatim se alergeni mogu širiti zajedno sa peruti i dlakama po prostoru.

Zato je mnogo preciznije reći:

„Alergeni povezani sa mačkom mogu izazvati reakciju kod alergične osobe.“

nego:

„Mačja dlaka je opasna.“

Alergija na mačju dlaku – da li je dlaka stvarno krivac?

Izraz „alergija na mačju dlaku“ toliko se često koristi da zvuči kao da je čovek alergičan na samu vlas.

To nije sasvim tačno.

Alergijska reakcija nastaje na određene proteine koje proizvodi mačka. Oni se mogu nalaziti u peruti odnosno odumrlim ćelijama kože, pljuvački i urinu. Dlaka ih zatim može nositi po prostoru.

Zato ni mačka koja nema dugu dlaku nije automatski bezbedna za osobu alergičnu na mačke.

Drugim rečima:

problem nije dužina dlake.

Problem je reakcija imunog sistema na određene mačje alergene.

Koji su simptomi alergije na mačke?

Kod osobe alergične na mačke mogu se pojaviti:

• kijanje
• curenje ili zapušen nos
• svrab nosa ili grla
• crvene, suzne ili nadražene oči
• kašalj
• kožne reakcije
• otežano disanje ili zviždanje u grudima kod nekih osoba.

Mayo Clinic navodi da alergija na kućne ljubimce može izazvati simptome slične polenskoj alergiji, a kod nekih ljudi i simptome astme poput wheezinga i otežanog disanja.

Ako vam se simptomi redovno pojavljuju nakon kontakta sa mačkom, lekar ili alergolog može pomoći da se utvrdi da li je uzrok zaista alergija na mačke.

Postoje li mačke koje ne izazivaju alergiju?

Ne postoji jednostavno pravilo da određena rasa mačke neće izazvati alergijsku reakciju.

ACAAI navodi da ne postoje potpuno „nealergene“ mačke i da dužina krzna nije ono što određuje alergijski potencijal životinje.

Zato mačka koja se manje linja nije automatski „hipoalergenska“.

Pojedine osobe mogu različito reagovati na različite mačke, ali to nije isto što i postojanje rase koja garantovano neće izazvati alergiju.

Može li mačja dlaka preneti parazite?

Ovo pitanje zahteva malo više preciznosti.

Mačke mogu imati različite unutrašnje i spoljašnje parazite, ali nije tačno da se svaki parazit jednostavno prenosi čoveku zato što je dodirnuo mačju dlaku.

Način prenosa zavisi od konkretnog parazita.

Najjednostavnija zaštita u svakodnevnom životu je dobra higijena: operite ruke nakon čišćenja mačjeg toaleta, održavajte prostor čistim i redovno sprovodite zaštitu mačke od parazita prema savetu veterinara.

Ako na mački primetite intenzivno češanje ili sitne crne tačkice u krznu, pročitajte naš vodič o buvama kod mačaka.

Da li se toksoplazmoza prenosi preko mačje dlake?

Ovo je posebno važan mit.

Kada se govori o mačkama i toksoplazmozi, glavni problem nije obična dlaka koja vam je ostala na majici.

CDC navodi da mačke mogu izlučivati parazita Toxoplasma gondii putem izmeta. Čovek se može zaraziti ako slučajno unese parazita nakon kontakta sa kontaminiranim mačjim izmetom, zemljom, vodom ili drugim kontaminiranim materijalom. Postoje i važni putevi prenosa preko hrane, naročito nedovoljno termički obrađenog mesa.

Dakle, rečenica:

„Dobićete toksoplazmozu od mačje dlake“

nije dobar opis načina na koji se infekcija prenosi.

Mnogo više pažnje treba posvetiti higijeni nakon kontakta sa mačjim posipom i izmetom, kao i bezbednoj pripremi hrane.

Da li je mačja dlaka opasna u trudnoći?

Sama činjenica da trudnica živi sa mačkom ili dodiruje njenu dlaku ne znači da će dobiti toksoplazmozu.

Kod trudnoće je važno sprečiti novu infekciju Toxoplasma gondii, jer se infekcija stečena tokom trudnoće može preneti na fetus.

CDC savetuje da, ako je moguće, tokom trudnoće neko drugi čisti mačji toalet. Ako trudnica mora sama da ga čisti, preporučuju se jednokratne rukavice i temeljno pranje ruku sapunom i vodom nakon toga. Preporučuje se i svakodnevno čišćenje posipa.

Važne su i mere vezane za hranu i zemlju: dobro termički obraditi meso, prati voće i povrće i koristiti rukavice pri radu sa zemljom.

Dakle, ako ste trudni, nije mačja dlaka ono na šta prvenstveno treba da usmerite pažnju.

Za individualne preporuke u trudnoći razgovarajte sa svojim lekarom.

Da li je mačja dlaka opasna za bebe i decu?

Prisustvo nekoliko mačjih dlaka u domu samo po sebi ne znači da je dete ugroženo.

Ali bebe i mala deca češće stavljaju ruke i predmete u usta, pa je dobra higijena doma svakako važna.

Posebno vodite računa da dete nema pristup:

• mačjem toaletu
• izmetu
• posudama sa mačjom hranom
• lekovima i preparatima namenjenim životinjama.

Ako dete nakon kontakta sa mačkom redovno ima kijanje, curenje nosa, crvene oči, kašalj, osip ili respiratorne probleme, razgovarajte sa pedijatrom.

Kod potvrđene alergije mere se prilagođavaju konkretnom detetu i ozbiljnosti simptoma.

Kako smanjiti mačje dlake i alergene u kući?

Ako niste alergični, nekoliko mačjih dlaka na kauču uglavnom je više pitanje urednosti nego zdravlja.

Ako neko u domu jeste alergičan, cilj je smanjiti izloženost alergenima, a ne samo ukloniti vidljive dlake.

Mogu pomoći:

• redovno usisavanje
• čišćenje površina
• pranje posteljine
• pranje ruku nakon kontakta sa mačkom
• da mačka ne boravi u spavaćoj sobi alergične osobe
• HEPA prečišćivač vazduha
• usisivač sa odgovarajućim filterom.

Ako je problem prvenstveno ogromna količina dlake po stanu, pročitajte i naš vodič o linjanju kod mačaka.

Da li treba prati ruke nakon maženja mačke?

Uobičajena higijena je sasvim razumna.

Posebno operite ruke:

• pre pripreme i konzumiranja hrane
• nakon čišćenja mačjeg toaleta
• nakon kontakta sa izmetom ili povraćenim sadržajem
• nakon rada sa zemljom
• pre nego što dodirujete lice ako ste alergični.

Nema potrebe da zdrava osoba tretira svaku mačju dlaku u kući kao opasan biološki materijal.

Kada treba razgovarati sa lekarom?

Obratite se lekaru ako imate ponavljajuće simptome koji se pojavljuju nakon kontakta sa mačkom, naročito:

• uporan kašalj
• otežano disanje
• zviždanje u grudima
• jake ili dugotrajne alergijske simptome
• izražene kožne reakcije.

Ako imate ozbiljno otežano disanje ili gušenje, tražite hitnu medicinsku pomoć.

Trudnice i osobe sa oslabljenim imunskim sistemom treba da razgovaraju sa svojim lekarom o individualnim merama zaštite od toksoplazmoze i drugih infekcija.

Najčešća pitanja o mačjoj dlaci

Na našoj stranici možete pročitati i najčešće bolesti koje prenose mačke!

Mačja dlaka – mnogo straha, a malo razloga za paniku

Ako ste do ovog teksta došli jer ste upravo pronašli mačju dlaku u hrani ili ste se uplašili da ste jednu progutali, najvažnija poruka je jednostavna:

slučajno progutana mačja dlaka kod zdrave osobe obično nije razlog za paniku.

Stvarne zdravstvene teme povezane sa mačkama postoje, ali ih treba pravilno razlikovati.

Kod alergije problem predstavljaju alergeni, a ne sama dužina ili količina dlake.

Kod toksoplazmoze mnogo je važniji kontakt sa mačjim izmetom i drugim izvorima infekcije nego dlaka na vašoj odeći.

A ako živite sa mačkom, onda već znate da postoji jedan zdravstveni problem koji njena dlaka definitivno može izazvati:

nemogućnost da ikada više obučete crnu majicu bez valjka za dlačice.